Nekoliko stvari možemo zaključiti:
a) referendumi za sve članstvo su tehnički, uz pravu infrastrukturu, posve brzo i lako izvedivi (ako se hoće) - dakle, nema prepreka da sindikat bude direktnodemokratski ustrojen
b) referendumi, koliko mi je poznato, nisu i formalno institucionalizirani - tj. ne moraju se provoditi, nego ovise o "dobroj volji" vrhuške sindikata
c) s obzirom na ovo prethodno, očito je da (neki) sindikati referendume koriste kada treba opravdati "radikaln(ij)e" poteze (poput ulaska u štrajk ili nastavka štrajka), dok ih u slučaju "žutih poteza" (kao što je pristajanje na polu-sporazum, koji nije baš optimalan) neće iskoristiti (iako nema smisla da se glasa o svakom nastavku štrajka, a da za kraj štrajka nema glasanja)
Napredak bi bio sindikat u kojem bi se takvi referendumi članstva morali provoditi za sve bitne odluke (tipa nastavak ili prekid štrajka), a ne da ovise o dobroj volji vrha sindikata.